GABRIELA VASIC
GALERIJA ZVONO, instalacija+dogadaj , 19.06.00. 20.30.h
“Hocu da pružim predstavu o jednoj nevinoj razonodi.Toliko je inace malo nekažnjivih zabava!
Kad ujutro izadete sa odredenom namerom da lutate širokim putevima, napunite džepove malim igrackama od jednog groša…pa ih pokraj krcmi, pod drvecem, poklanjajte nepoznatoj I siromašnoj deci koju budete susretali. Videcete kako im se oci neizmerno šire. Isprva se nece usuditi da prihvate; sumnjace u svoju srecu. Zatim ce njihove ruke živo zgrabiti dar, I oni ce pobeci kao macke koje ce podalje od vas pojesti komadic što ste im ga dali, jer su naucile da ne veruju ljudima.” Iz “Igracka za siromaha” Šarla Bodlera”
“Našoj levoj ruci nije dovoljno da zna šta daje desna; ona uvijeno nastoji da to ponovo uzme.”
Prokleti deo, Žorž Bataj
Ukoliko ste nekada, ili veceras, poklonili nešto Gabrieli Vasic, vaš dar izložen je pogledima koji kolaju galerijom. Vaše je ime pak izloženo kao ime darodavca. Ocekujete , s pravom, nešto zauzvrat I ujedno iznenadenje koje ce vas navesti na procenu koliko ste dali I koliko dobili.
Usput, možda ste negde naculi kako umetnica odgovara da ne želi materijalno da se “rasipa” na svoju umetnost, danas I ovde. Možda ste se tada setili Sponzorstva koje kao duh obitava oko raznih galerija? Možda ste naslutili pricu o ekonomiji koja zaptiva umetnost na galerijski ili ulicni zid, ali rad ce vas zapravo uvesti u pricu o drugojacijoj ekonomiji. Jer, vi niste publika, niti donatori - vi ste darodavci , pozvani da bi se I sami poigrali u malom simuliranom kazalištu koje predstavlja pricu “Darivanje”, o nekoj vrsti zakona potlaca u svetu umetnosti.
Kako izgleda scena? “Stari” darovi koje je umetnica vac dobila raznim prigodama instalirani su u delu galerije, dok ce oni koje bude primila na dan otvaranja izložbe dopuniti instalaciju. Pritom, nova primopredaja darova se intezivira I formalizuje - registracijom darova I oznacavanjem darodavca pecatom na ruci, što nam predocava I naglašava sam cin darivanja I njegove zakone. Drugim recima, darivanje, davanje, bi bilo nerazumno da nije ujedno I sredstvo za sticanje (moci, ugleda), a takvo je samo ukoliko je j a v n o , odnosno ucinjeno pred drugim u cijim ocima onaj koji daje dobija moc da daje ili uništava; dejstvo izvršeno na drugog cini moc dara.( Žorž Bataj)
Ali primalac je I u obavezi da uništi tu moc vracajuci dar.
I tu je zamajac galerijskog dogadaja – ne u akcentuaciji cina darivanja, vec u primitku odnosno nacinu uzvracanja dara koje buduci svojevrsno puko vracanje jeste ovde zaplet. - Umetnica dobijene darove simbolicki poništavaI ujedno (uz)vraca smeštajuci ih u “sveti” galerijski prostor, preobražavajuci ih tako u artefakte – umetnicku postavku koja je njen dar nama. Uzvracanjem dara pribavlja (utvrduje) moc I rang umetnika (“ono što potlac donosi donatoru nije neizbežni višak uzvratnih poklona, vec “rang” koji daje onome koji ima poslednju rec”, Bataj).
Ceo umetnicki rad (izlaganje postavke-galerija-umetnik-konzumenti) jeste kontekst “darivanja”, cime se aludira na sponzora umetnosti koji darodavanjem utvrduje sebi moc I status (što jeste funkcija njegove “rasipnicke” reklame) I umetnika koji onda nužno uzvraca svojim radom (koji njemu donosi I utvrduje status umetnika, potencijalno I slavu I bogatstvo). No u radu se pomalo ironizuje (I vara) takva ekonomija! Umetnica Gabrijela u “sitnim” intimnim darovima nalazi svoju “donaciju” za rad, I ne intervenišuci na njima izlaže ih u njihovoj pojavnosti, cineci od njih postavku u konceptu svog rada – pukim autoritetom galerijskog zida.
Od dobijenih darova, cini svoj uzvratni dar darodavcima koristeci se mehanizmima politike umetnosti, ujedno ih problematizujuci. No kolike su I kakve mogucnosti prestupanja zakona potlaca na koji je svodiv velik broj naših obicaja, pa I donatorstvo kao vrsta darivanja u umetnosti , pitanje je koje vam je darivano veceras.
Vesna Jovanovic