Intenet torokusa

“Nismo u kontaktu sa svojim najdubljim slojevima duse, i ne uspevamo da odgonetnemo gde je kraj a gde pocetak naseg emotivnog klupka!? Svaka relacija bazirana na projekciji je u napred osudjena na propast, buduci da je razocaranje neminovno. Najcesce nismo u stanju ni da vidimo sta nam se dogadja, dok ne bude kasno. 'Drugi nisu onakvi kakvima ih zamisljamo!' U takvim okolonostima, emotivna inteligencija spava. Sta uciniti?”

Ovako bi mozda, mogao da glasi uvod u neki moj best seller za razocarane “domacice”!

Da postoje ljudi koji svoje postupke baziraju na odlukama je za postovanje. Ali da postoje ljudi koji odlukama postavljaju uloge sebi i drugima je pitanje distribucije moci. Mocni smo ako druge ucinimo zavisnima. Mocni smo ako neciji dusevni mir zavisi od nasih odluka. Mocni smo ako svoje planove gradimo na ego promociji, ako neki svoj nedostatak prikrivamo drustveno prihvatljivim radnjama, ako se postavimo kao zastitnik, na odredjeno vreme.

Na primer, odlucite da budete necija zena ili neciji muz: to mozete verifikovati u opstini ili pak ziveti u nevencanoj zajednici. Distribucija moci u zajednici bice ekvivalenta stepenu ekonomske slobode para. Mozda vi ipak imate idealisticku predstavu o zajednickom zivotu? Jedna anketa za vas licno:

Da li vas partner zaradjuje manje ili vise od vas? Da li je vas partner nezaposlen? Da li vas partner ima isti nivo obrazovanja kao i vi? Da li zivite kod nje ili ona kod vas ili pak kod necijih roditelja? Da li vas partner ima dece iz prethodnog braka? Da li vidite brak kao patrijarhalnu zajednicu za odgoj vrste? Da li postujete slobodu svog partnera?

Kako se ovi elementi reflektuju na vas zajednicki zivot? Da li nalazite svoju situaciju:

•  zadovoljavajucom

•  nezadovoljavajucom

•  zabrinjavajucom

•  indiferentni ste

?

Iz licnog ugla:

Godinama sam zivela kao samostalni umetnik i samohrana majka sa neredovnim prihodima i neredovnim ljubavnim zivotom. Ne bas zadovljna svojim postignucima, ali ne ni preterano ogorcena na zivot koji se odvijao. Nije mi se nista bolje nudilo, osim mozda '90. Oduvek sam sebi govorila da ne smem da dopustim da budem ekonomski zavisna, ali to me nije sprecilo da se bavim neprofitabilnom profesijom, da budem nezaposledna ili popularnije: free lance artist. Biti samostalni umetnik u Srbiji, ravno je statusu klosara.

Ispostavilo se da u jednom trenutku nista vise ne zavisi samo od mene. Da se lanac medjupovezanih odnosa tako zavrteo, da su kajle vec pocele da otpadaju. Poslednje godine, mnoge pozicije sam izgubila i bavila sam se svojom umetnoscu, internetom i osmisljavanjem nove poslovne strategije. Pocetkom 2004.god. sam imala samostalnu izlozbu za koju sam uz pomoc prijatelja nasla i sponzore. Dobila sam novac od Gradskog sekretarijata za kulturu i to investirala u novi kompjuter. Nisam ni sanjala da cu u ovoj godini uspeti da ovladam nekim oblastima koje su mi do tada bile potpuna nepoznanica. Svaki moj uspeh sam sama ispratila. Povodom izlozbe sam pozvala mog dugogodisnjeg poznanika ciji sam rad cenila i zamolila ga za intervju. To smo uradili. On inace pise za dnevne novine, bavi se muzikom i slika. Imamo isto obrazovanje a razlicita ineresovanja. Muzika koju on slusa za mene je bila otkrice i volela sam komunikaciju sa njim. Posle nekoliko dana sam otisla na njegov koncert i ponudila da im radim svetlo. Veoma mi se dopao njegov nastup! Fantasticno peva. U jednom trenutku mi je prosla misao kroz glavu: “Ovo je moj muz!” Ucinilo mi se da poseduje izuzetnu suptilnost i osetljivost koja mi je bila potrebna. U tom trenutku sam zivela sa nezaposlenim deckom koji mi je predstavljao teret za budzet i stalano smo se svadjali. Htela sam da ode, jer nisam imala nikakvu pomoc od njega. Sada, moj bivsi muz, oseca isto! Zeli da odem jer sam mu teret. Moje finansije su bile neredovne i zavislie su od dobre volje mog duznika. Nisam vise bila nezavisna i osecala sam da ne mogu sama. Zena od koje sam iznajmivala stan je planirala da se vrati u stan. Zivot mi je postao veoma komplikovan. U tom nezgodnom casu, kao spasilac, pojavio On, moj “papirni covek” ili muz na odredjeno vreme. Osetila sam potrebu da stabilizujem svoj zivot, da usresredim svoje emocije, da konacno, postignem dusevni mir kroz zajednicu! Zelela sam da moje dete ima musku figuru uz sebe. Nisam ni bila svesna koliko je nas odnos jedna krhka konstrukcija.

Kad se odnos zapocne, spremno u njega investiramo sve svoje nade i projekcije o zivotu u zajednici. To se opet dogodilo! Jos jedna zabluda! Nikad do sad nisam svoje odnose bazirala na ugovoru! Nas poslednji (poslovni) odnos je bio zasnovan na “okolnostima” u kojima sam se svojom greskom nasla kao nezasticena i nezaposlena samohrana majka. Moj “papirni covek” je tu video sansu za samopromociju. Hteo je porodicu, hteo je redovan seks, i “maminu” kuhinju! Postojali su nejasni dogovori o tome sta ko treba da radi u kuci i kakve su cije obaveze. Danas, posle mog bloga cije postojanje je prevazislo sva moja ocekivanja, dobila sam ponudu od 1000 eu za iseljenje, cime bi se platili troskovi selidbe i 2-3 meseca stanovanja u nekom iznajmljenom stanu. Cak mi nudi neku vrstu kratkorocne pomoci do juna, jer je jun neki rok koji je on isplanirao za zivot zajedno, pre njegovog odlaska u Ameriku. Moj “papirni covek” mi je za osam meseci ustetedeo oko 2000 eu! Sva ta investicija u mene je izgleda previse “skup poklon” za Valentine's day 2004. kada smo On i ja profurali. Kaze da mi nije nikad ni voleo, ne podnosi me, ne moze ni da me vidja jer ga iritiram, ali hoce da me “isplati”! Hoce da ispadne fer jer zna da imam blog! Pozicionirala sam se u javnoj sferi, a za jednog patrijarhalnog muskarca to je skandal. A skandal nije da sam deset meseci radila na njegovoj, mozda poslednjoj, ljubavnoj vezi gde sam bila tretirana ka jeftina sponzorusa? Evo i njenog skora: 2 bioskopske predstave, 50 video filomva gledanih na mom TV i samg videa, 1 zajednicki rucak u kafani, 1 izlazak u klub, 1 odlazak na koncert, 20 eu za rodjendanski poklon, 100-1000 din za hranu dnevno, detetu 1 letnje patike, slicice, slatkisi, bioskop, dve umetnicke kolonije, 3 grupne izlozbe na koje sam pozvana s njegove strane, 2 intervjua u novinama, nekoliko ruckova kod njegove mame, sestrina polovna bunda, i gomila nekih njima neupotrebljivh krpica, sve kao vid socijalne pomoci… Ne, nisam ja jeftina sponzorusa, tesicu se narednih meseci! Zbog opterecenosti mojim stvarima u kuci koja je postala mnogo tesna za njega, zbog mog udobnog sponzorskog zivota, morala sam prodati svoj pianino! Ipak, moj “papirni covek ” zasluzuje “bolju priliku”! Mozda bi neka “handy woman” bolje prosla! A ovako, “amozonka-sponzorusa”, internet torokusa, ceka da njegova mama da poslednju rec! “Sta cemo sa njom, mama”? “Ona ce sve da nam otme, tata pije nitro glicerin, a ja ludim!”

2. Januar 2006.